Žan Pol ~ "Čovek nije nikad tako lep kao kad moli za oproštenje ili kad sam oprašta."
Prošlost je ta sa kojom se borimo na našem putu ka budućnosti. Duhovi prošlosti, na neki način, još uvek obitavaju u nama. Često nam ne daju mira, mute nam osećanja, a još više misli. Težimo da se borimo protiv te prošlosti kojoj nismo još uvek oprostili za sve ono što nam je učilina, dala, rekla, pokazala... Ta naša negativna i čudna zaostavština misli i osećanja koja nas prati, gotovo uvek, poprima oblik nekog ljudkog lika, osobe koju smo ranije voleli, cenili, poštovali, a sa kojom više, iz određenih razloga, nemamo kontakt i bilo kakve dodirne tačke. U većini slučaja je to osoba koju smo voleli na određeni način i koja nas je povredila u određenom smislu. Kao što Debi Ford (spisateljica iz oblasti popularne psihologije) kaže "možda još uvek volimo osobu koja nas je povredila, pa bismo radije bili povezani s njom makar i negativnim osećanjima". I tako smo često sa tom osobom povezani u vidu negativnih osećanja i učestalih loših podsećanja. Ali se sve to može promeniti. Za to služi opraštanje.
Opraštanje je korisno. Usudio sam se to reći jer sam i sam nekoliko puta oprostio ljudima. To što sam oprostio ne znači da sam postao kukavica ili nečiji otirač za noge. To znači da sam se oslobodio jednog negativnog naboja koji me je remetio u mnogim stvarima. Pogledao sam svojoj prošlosti "u oči", sagledao je onakva kakva je bila u mojim mislima, i zatim sam je pustio da ode, oprostivši joj sve. Svi oni darovi mog života koje sam poklonio određenim osobama, grupama ili ciljevima, nakon opraštanja mi se kompezovalo u vidu jednog predivnog i najvrednijeg dara- slobode. Oslobodio sam se nagativnih misli i svega onog što mi je tištilo emocije, zadirkivalo razum i povređivalo dušu. Nisam oprostio zbog drugih, već sam to uradio zbog sebe. Time sam vratio i svu onu energiju koju sam dao drugima i usmerio je ka novim stvarima koje želim da ostvarim u svom životu.
Kako sam to mogao? Bilo je teško, to moram da priznam. Ranije sam umeo da praštam, ali ne u tolikoj meri i sa tolikom dozom oslobađanja. Vremenom sam učio i postao zreliji, a samim tim i mudriji. Dosta sam pažnje posvetio proučavanju ove tematike kako bih pomogao sebi. Za to postoje brojne knjige i časopisi, a tekstove na tu temu možete naći, gotovo svakodnevno, u dnevnim novinama i na internetu. Najbolje je kad o toj temi porazgovarate i razmenite iskustva sa prijateljima.
Jedna knjiga koja me je u velikoj meri podstakla da razmišljam na ovu temu je sjajna knjiga u izdanju Lagune - "Koliba" (autor Vilijem Pol Jang). Ovu knjigu će ili hvaliti ili kuditi. Meni se dopala i smatram je vrlo korisnom. Ona je bila, na neki način, inicijalna kapisla da počnem da više mislim o ovoj temi i pomogla mi je da počnem ponovo da praštam ljudima.
I za kraj jedna sjajna Indijska poslovica: "Grešiti je ljudski, a opraštati božanski".
Opraštajte drugima, opraštajte sebi, učinite život lepšim i "dišite punim plućima".
Milan Trpković
