понедељак, 30. јануар 2012.

Da li pravite ograde ili mostove?

Imati mladjeg brata ili sestru, ponekad je blagoslov, a ponekad je noćna mora. Već 20 godina sam nosilac titule starijeg brata i veoma su mi dobro poznate  priče svih nas, ponosnih nosilaca ove titule. Da ne bih dužio priču, koju i onako znate i osetili ste je na svojoj koži (kao stariji brat ili sestra), uvek je postojala podela na "starije" i "mladje", izmedju kojih je uvek na neki način tinjao "rat izmedju uloga i odgovornosti". No to neće biti tema ove današnje priče. Tema o kojoj ću vam pisat jeste odnos izmedju mene i mog brata, tačnije, odnos koji se, generalno i povremeno, uspostavlja izmedju braće, sestara ili brata i sestre. Gotovo da ne postoje bratsko-sestrinski odnosi, a da nisu protekli u nekom vidu svadje. Od malih nogu se svadjamo sa našom braćom/sestrama oko mnogih sitnica, a ponekad i oko ozbiljnih stvari. Danas sam se sa bratom posvađao oko jedne sitnice, ali smo se brzo pomirili. Kada su se strasti smirile, razmislio sam o ovom sukobu. Setio sam se u tom trenutku ove priče, i želim da je podelim sa vama.



Priča: Da li pravite ograde ili mostove?


Nekada davno, dva brata su živela na susednim farmama, i jednoga dana su se sukobila. To je bio prvi ozbiljan raskol u 40 godina dugoj tradiciji zajedničkog bavljenja poljoprivredom na farmi, gde su rame uz rame radili jedan sa drugim, delili mašine, zajedno trgovali i pomagali se u problemima.
Onda se jednoga dana ova saradnja raspala. Sve je počelo malim nesporazumom i onda je to preralno u veliki sukob, koji je eskalirao u razmeni teških i grubih reči. Usledila je višenedeljna tišina...

Jednog jutra, neko je zakucao na vrata starijeg brata. On je otvorio i ugledao je čoveka koji je sa sobom nosio dosta stolarskog alata. "Ja sam u potrazi za poslom već nekoliko dana", reče taj čovek. "Možda postoje neki sitni poslovi kod vas? Mogu li vam pomoći?"

"Da", rekao je stariji brat. "Imam posao sa vas." "Pogledajte preko tog potoka na farmi. To je moj komšija. U stvari, to je moj mladji brat! Pre nekoliko nedelja smo se posvađali i on je svojim buldožerom skrenuo tok jedne reke ka našoj livadi, napravio je nasip i sada postoji potok izmedju nas. Ako to on može da uradi meni u inat, onda sigurno mogu i ja nešto da uradim njemu. I mogao bih da uradim nešto bolje. Vidite li onu starudiju i drveće pokraj štale? Želim da mi izgradite ogradu visoku 2,5 m, tako da ne moram više da vidim njegovu farmu i njegovo lice.

Stolar je rekao: "Mislim da razumem situaciju. Pokažite mi drvnu gradju i potok, vi idite da kupite još nešto materijala, a ja ću uraditi posao koji će vas zadovoljiti."
Stariji brat je morao da ode do grada, kako bi nabavio sam potreban materijal koji je bio potreban stolaru za rad, tako da je stariji brat bio van farme ceo dan. Stolar je radio svoj posao tokom celog dana. Vršio je merenje, testerisao je, kuckao eksere i spajao delove.  Pred zalazak sunca, stariji brat se vratio na farmu, upravo onog trenutka kada je stolar završio svoj posao.

Stariji brat je širom otvorio oči, a vilica mu se opustila. Nije bilo ograde uopšte!
Tu na potoku je bio most.. Most, čiji krajevi su se  protezali od jedne ka drugoj strani potoka. Savršeno delo, i most je imao rukohvate i ogradicu.
U tom trenutku naišao je i mladji brat. I jedan i drugi brat su se popeli na most, krenuli jedan ka drugom sa ispruženim rukama.
"Ti si pravi prijatelj, kada si izgradio ovaj most posle svega što smo rekli i uradili jedan drugome", rekao je mladji brat.

Dva brata su stajala na krajevima mosta, onda su prišli ka sredini i rukovali su se. Okrenuli su se i ugledali stolara kako sakuplja svoj alat i pakuje se.

"Ne, sačekajte. Ostanite još nekoliko dana kod nas. Imam još puno drugih projekata za vas", rekao je stariji brat.
"Voleo bih da ostanem", odgovorio je stolar, "ali ja imam još mnogo mostova koje treba da  izgradim."
~ od nepoznatog autora.


Živite u miru sa svojom braćom i sestrama. Ukoliko i dodje do nekih problema, sukoba i svadja setite se ove priče, zakopajte i uklonite  "potoke i ograde" koje možete da stavite izmeju vas. Dozvolite sebi da se u tim situacijama postavite i postupite kao ovaj stolar, i isto tako dopustite  drugim ljudima iz vašeg života, čak i onima koje prvi put vidite i ne poznajete, da vam pomognu i budu "stolari" u vašem sukobu i sporu.
Živite skladno, volite svoje najbliže, brata ili sestru. Gradite mostove, jer oni nas spajaju! :)


Milan Trpković





уторак, 24. јануар 2012.

Priča o dva konja


Ovo je priča o dva konja, o dva prijatelja..

Pokraj moje kuće nalazi se polje sa konjima, i na tom polju se izdvajaju dva konja.
Iz daljine, ova dva konja izgledaju kao i svi drugi konji na tom polju. Ali kada im se približite, primetićete nešto sasvim neverovatno...
Gledajući u oči jednog konja, otkrio sam da je slep. Njegov vlasnik nije želeo da ga ubije ili proda, rešio je da mu da šansu, i podario mu je novi dom za njega - prostranu livadu.
Samo nešto drugo je tu neverovatno. Ako ste u blizini tih konja, kada stenete i oslušnete, čućete zvuk zvona. Kada potražite izvor zvuka, videćete da taj zvuk dolazi od malog konja na livadi.
Oko vrata tog konja okačeno je malo zvono. To omogućava slepom konju da raspozna gde se nalaze drugi konji, kako bi ga lakše pratio.
Kada stanete i pogledate ova dva prijatelja, videćete da konj sa zvonom oko vrata uvek proverava gde je slepi konj, a slepi konj pažljivo osluškuje zvuk tvona i onda polako hoda tamo gde se nalaze ostali konji, verujući da neće biti odveden u pogrešnom pravcu.
Kada se konj sa zvonom vraća u štalu i skolonište svako veče, povremeno stane i pogleda unazad, vodeći računa da slepi prijatelj nije previše daleko i da  može da čuje zvono.
Ponekad smo slepi konj koji je vodjen od strane zvuka zvona, onih koji zauzimaju značajno mesto u našim životima. Drugi put mi smo ti konji koji vodimo, pomažući drugima da nađu svoj put...


Dobri prijatelji su takvi....Ne možemo ih uvek videti, ali znamo da su oni uvek tu.

Molim vas, služajte moje zvono, a ja ću slušati vaše, i ne zaboravite...
Budite ljubazni više nego što je to potrebno  i znajte da se svako od naših prijatelja, koje smo upoznali,  bori u nekoj borbi  i da uvek trebamo da pomognemo.

Živite jednostavno,
volite velikodušno,
brinite za druge,
govorite ljubazno.

Hodajmo po veri, ne po gledanju!

Od nepoznatog autora.

Život jeste takav, nekada smo kao slepi konj, a nekada kao onaj sa zvonom. Lepota ovog prvog konja je u tome što veruje u svog prijatelja, a lepota ovog drugog je to što neumorno istraje da pomogne prijatelju. Kada dodju teška vremena, dopustimo prijateljima da nam pomognu, i isto tako, kada vidimo da su kod nekoga nastupila teška vremena, pomozimo mu i izadjimo mu u susret. Lično verujem u ovu filozofiju i mogu da se poistovetim i sa jednim i sa drugim konjem ( ovim izazivam pojedine da me nazivaju konjem) jer kroz život idem sa činjenicom koju je lepo istakao Aristotel, a to je, da  je " prijateljstvo jedna duša u dva tela".
Volite svoje prijatelje i pomozite im uvek. Budite uz njih, mislite o njima, čak i kada ih ne vidite. Verujte u prijateljsvo i budite nečiji prijatelj!

by Milan Trpković

недеља, 15. јануар 2012.

Šargarepa, jaje ili kafa?



Već ste navikli da vam pišem i prenosim  kratke i zanimljive priče, koje pre svega imaju cilj da vas podstaknu da razmišljate na drugačiji način, i počnete da preispitujete vaše stavove, mišljenja i pozicije u kojima se nalazite. Priča koju ću vam sada ispričati, odnosi se na problematiku našeg odnosa prema problemima koji nas svakodnevno okružuju (priznaće te da ne postoji osoba na svetu koja nema neki problem).
O ovoj temi, razmatraćemo u poučnoj priči :"Šargarepa, jaje ili kafa"



Mlada devojka  je otišla kod svoje majke i pričala joj je o njenom životu i kako postoje mnoge stvari i problemi koji su teški za nju. Nije znala kako da to prevaziđe i želela je da odustane. Bila je umorna od borbi i isčekivanja. Kada god bi pomislila da je jedan problem rešen, drugi bi se pojavio.
Njena majka je pažljivo slušala i nakon toga ju je povela u kuhinju. Uzela je tri šerpe i napunila ih je vodom. U prvu šerpu stavila je šargarepe, u drugu je stavila jaja, a u poslednju je stavila nekoliko zrna kafe. Stavila je   šerpe na ringlu i čekale su u tišini da voda počne da ključa. Za oko dvadesetak minuta isključile su ringle. Izvadile su šargarepe i stavile ih u činiju, i isto tako postupile i sa jajima, a kafu su izvadile kutlačom i stavile u činiju.
Okrenuvši se ka ćerci, majka je upitala: "Reci mi šta vidiš?"
"Šargapetu, jaja i kafu", odgovorila je. Majka je onda zamolila da se približi šargarepama da ih pogleda i da joj kaže kakve su. Devojka je rekla da su postale meke. Onda je majka zamolila devojku da uzme jaje i polomi mu ljusku. Nakon razbijanja ljuske, devojka je primetila da je jaje tvrdo kuvano. Na kraju, majka je zamolila ćerku da proba gutljaj kafe, i kaže joj šta misli. Ćerka je probala kafu, osmehnula se jer je osetila jaku aromu kafe. Ćerka je tada upitala: "Šta je poenta, mama?"
Njena majka je objasnila da svaki od ovih objekada  bio suočen sa istom nevoljom - ključalom vodom, i svako od njih je reagovao drugačije. Šargarepe su uvek jake i tvrde. Međutim, nakon što su stavljene u ključalu vodu, one su omekšale i postale slabe. Jaje je krho, a njegova spoljašnja opna štiti tečnos koja je unutra. Ali nakon dodira sa ključalom vodom, njegova unutrašnjost postaje tvrda. Zrna kafe bila su jedinstvena svakako. Međutim, kada su stavljena u klučalu vodu, ona su promenila vodu.
"Ko si ti?" Pitala je svoju ćerku. "Kada nedaće i problemi zakucaju na vrata, kako ti reaguješ? Da li ćeš biti šargarepa, jaje ili zrno kafe?"


Sada razmislite kako se vi ponašate nakon susreta sa problemima? 
Da li ste poput šargarepe, jaja ili zrna kafe?


Ako ste kao šargarepa, izgledate jaki i stabilni. Međutim sa bolom, problemima i nevoljama  izlazimo meki i sa dosta izgubljene snage. Gubimo nadu. Odustajemo. Gubimo duh da se borimo. -  POUKA : NE BUDITE KAO ŠARGAREPA! 

Možemo biti kao i jaje. Imamo meku i osetljivu unutrašnjost (srce). Nakon ključanja (raskid, finansijske teškoće, problemi sa okolinom i prijateljima, itd.), naša unutrašnjojst postaje tvrđa i kruta. Ljuska možda spolja izgleda ista, ali u unutrašnjosti smo ogorčeni ili nam se duh ukruti i srce nam otvrdne. Onda počinjemo da mrzimo druge ili da ne volimo sebe. Postajemo tvrdi i u srcu vlada samo gorčina. - POUKA: NE BUDITE KAO JAJE!

Možemo biti i kao zrno kafe. Zrno kafe se takođe menja u ključaloj vodi, Međutim, sa zagrevanjem vode ono oslobađa miris i ukus. Voda nije ta koja menja kafu, već su zrna kafe ta koja menjaju vodu! Voda (problemi) postaje drugačija, upravo zbog ponašanja kafe. Što je voda toplija, to će svojstva kafe dati veću aromu i miris. Znači suočite se sa problemima, i kontrolišite i menjajte vi njih, a ne oni vas! -  POUKA: BUTITE KAO KAFA!

http://www.youtube.com/watch?v=Zx2UtzpcR5c&feature=related


Od problema ne možemo da pobegnemo, i zato je bolje što pre da se sa njima suočimo i njima damo "aromu i ukus" koji nama odgovara. Ovu poučnu priču, pročitao sam dok sam pio šoljicu popodnevne kafe i tada sam shvatio da treba da se ponašam poput zrna kafe. Da se borim sa problemima i da ih prilagođavam sebi, i ujedno svoj život učinim lepšim, sladjim, toplijim i svrsishodnijim. Uživajte u životu, popite dobru kafu sa dragim prijateljima i ispričajte im ovu priču.

Srdačno,
Milan Trpković        

понедељак, 09. јануар 2012.

Priča o tegli džema i dva piva



Kada vam stvari u životu izgledaju previše komplikovane i teške da njima rukujete i držite ih pod kontrolom, setite se tegle džema i 2 piva.


Profesor filozofije držao je čas svojim studentima i ispred sebe je imao nekoliko stvari. Kada je predavanje počelo,  bez reči pokupio veliku i praznu teglu za džem i u nju počeo da stavlja loptice za golf (vi zamislite loptice za tenis, jer Đoković je sada i više nego popularan) sa namerom da popuni teglu. Potom je pitao studente da li je tegla puna? Oni su se složili da jeste i rekli su mu: "da".

Profesor je onda podigao kutiju u kojoj se nalazio šljunak i počeo je da sipa šljunak u teglu. Onda je lagano protresao teglu kako bi kamenčići lepo stali u prostor koji se nalazi između golf loptica. Potom je ponovo upitao studente da li je tegla puna? Oni su mu potvrdili da jeste.

Profesor je zatim uzeo kutiju u kojoj je bio pesak i počeo je da ga sipa u teglu. Naravno, peskom je popunio preostali prazni prostor u tegli. Pitao je još jednom da li je tegla puna? Studenti su jednoglasno uzviknuli "da".

Profesor je onda izvadio dve flaše piva koje su bile ispod stola i sipao je ceo sadržaj u teglu za efikasno popunjavanje praznog prostora između peska. Studenti su se smejali.

"Sada", rekao je profesor kada je smeh utihnuo, "hoću da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Golf (teniske) loptice su važne stvari - vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaši prijatelji i omiljene strasti, i ako je sve drugo izgubljeno i samo su vam oni ostali, vaš život će i dalje biti ispunjen.

Kamenčići su druge stvari poput vašeg posla, vaše kuće i vašeg automobila.
Pesak je sve ostalo- tj. male stvari. "Ako stavite pesak u teglu prvo", nastavio je on, "onda neće biti mesta za kamenčiće ili golf loptice. Isto važi i za život. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari nikada nećete imati prostora za stvari koje su važne za vas.
"Obratite pažnju na stvari koje su od ključne važnosti za vašu sreću. Provedite više vremena sa svojom decom. Provedite više vremena sa svojim roditeljima. Posetite svoje bake i deke. Izdvojite malo vremena i idite do lekara na medicinski pregled. Izvedite svog supružnika/partnera na večeru. Uvek će biti vremena za čišćenje kuće, popravljanje stvari, učenje i ostalo. Starajte se i budite pažljivi sa golf lopticama - stvarima koje su vam stvarno važne. Postavite svoje prioritete. Ostalo je samo pesak."

Jedan od studenata je podigao ruku i raspitao se šta flaše piva predstavljaju. Profesor se nasmešio i rekao: "Drago mi je što si me to pitao. Pivo samo pokazuje da bez obzira koliko popunjen vaš život može da izgleda, uvek ima mesta za nekoliko piva sa prijateljem!"