Četiri žene

Sledi priča o četiri žene, za koje smo svi mi vezani i sa kojima smo "oženjeni", bez obzira da li smo muškog ili ženskog pola. U život nam se usele ove četiri žene, stalno su oko nas. Nekada smo njih svesni, a ponekad i nismo. Sa njima živimo,  putem njih upoznajemo druge ljude i svet oko sebe, i što je najbitnije, putem njih upoznajemo sebe. Mene je ova priča inspirisala, a njena pouka na kraju me je naterala da počnem više da razmišljam o "prvoj"  ženi. Pročitajte i zašto.

                       

Jednom, živeo je kralj  koji je imao četiri žene. Četvrtu ženu je najviše voleo, kitio draguljima i gostio najboljom hranom. Davao joj je samo najbolje.

Voleo je i treću ženu i uvek ju je pokazivao u susednim kraljevstvima. Ipak – bojao se, da će ga jednoga dana napustiti i otići s drugim.

Voleo je i drugu ženu. Bila je njegova poverenica, uvek ljubazna, pozorna i strpljiva. Uvek, kada se susreo sa poteškoćama, mogao joj je verovati i ona mu je pomogla da  prebrodi teška vremena.

Prva žena bila je verna pratilja i puno je doprinela blagostanju njegove kraljevine. Ali prvu ženu nije voleo. Iako ga je ona istinski volela, on se na nju nije obazirao.

Jednoga dana kralj se razboleo, osetio je  da se bliži njegov kraj.

Razmišljao je o svom raskošnom životu i zaprepašteno zaključio: “Imam četiri žene, ali kad budem umirao, ostaću potpuno sam.”

Pitao je četvrtu ženu: “Najviše sam te voleo, poklanjao ti najbolje haljine i davao svu pažnju. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Nikako!” odgovorila je četvrta žena i otišla bez reči. Njen odgovor je kao mač sasekao njegovo srce.

Tužni kralj tada  pita treću ženu: “Celi život sam te voleo. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Ne”, odgovorila je treća žena. “Život je prelep. Kad umreš, ponovo ću se udati.”

Onda je pitao drugu ženu: “Uvek sam se obraćao tebi i uvek si mi pomagala. Kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Žao mi je, ali ovoga puta ne mogu ti pomoći,” rekla je druga žena. “Spremna sam da te sahranim.” Njen odgovor pogodio je kralja kao strela.

Nakon toga čuo je glas: ”Ići ću s tobom i pratit ću te, gde god budeš pošao.”

Kralj se okrene i pred sobom je ugledao svoju prvu ženu. Bila je mršava i zapuštena. “Kada sam imao priliku, trebao sam se više brinuti o tebi”, s mnogo očaja reče kralj.

Istina, u životu svi imamo četiri žene.

Naša četvrta žena je naše telo. Bez obzira na to, koliko napora ulažemo u negu i skrb za tijelo, ono će nas napustiti kada umremo.

Naša treća žena su posed, položaj i bogatstvo. Kad umremo, naslede ih drugi.

Naša druga žena su porodica i prijatelji. Bez obzira na to, koliko su nas voleli, ostaće s nama samo do groba.

I naša prva žena je naša duša. Mnogo puta je zapostavljena zbog težnje zbog sticanja bogatstva, moći i užitaka. Ipak je duša jedina, koja će nas pratiti, gde god budemo otišli.

Neguj dušu, ojačaj i čuvaj je sada, jer je jedina, koja će te pratiti do kraja!

Kada te svet gurne na kolena … to je odličan položaj za molitvu.

~ od nepoznatog autora, a sa vama podelio Milan Trpković

Vi ste divni!

Poznati pevač je ugovorio nastup u jednom gradu. Prodaja karata je išla odlično. Noć pred koncert sve karte su bile rasprodate.

Osećaj isčekivanja i uzbuđenja bio je u vazdhu, publika je sa nestrpljenjjem čekala da koncert počne. U jednom trenutku, na binu je izašao menadžer koncerta i rekao: "Dame i gospodo, hvala vam što se došli u ovolikom broju. Morav vam reći da zbog bolesti, pevač zbog koga ste ovde, ne može da dodje i održi koncert. Međutim, mi smo pronašli odgovarajuću zamenu, i nadamo se da će te uživati u ovom koncertu.."

Publika je bila strašno razočarana i nije ni htela da čuje ime izvođača koji je doveden kao zamena. Unutrašnjost koncertne sale pretvorila se u haos, i sa svih strana dopirali su izlivi frustracije i nezadovoljstva.

Interpretator i zamena poznatog pevača, dao je sve od sebe i pevao je koliko god je  bolje mogao. Kada je završio, nije bilo nikakvog zvuka, bila je neprijatna tišina. Niko nije aplaudirao.

Odjednom, sa balkona, mali dečak je ustao i glasno  uzviknuo: "Tata, mislim da si  bio divan!"

Istog trenutka, gomila ljudi jepočela gromoglasno da aplaudira.

Ulepšajte nekome dan. Recite ljudima da mislite da su divni!

Optimistični klub

Optimistični klub okuplja mlade ljude koji žele da promovišu pozitivne vrednosti, zanimljive i poučne priče, istaknu savete, preporuke, citate poznatih i smernice za čitanje, učenje i zabavu. Težnja da nesebično podelimo sa ostalima, stvari koje smo naučilii znamo, doprinelo je tome da oformimo ovaj klub. Klub u kome  se može naučiti kako da kroz život koračamo sa osmehom na licu, i ujedno, sa više znanja.

Cilj projekta je da inspirišemo i ohrabrimo mlade ljude da razmišljaju na optimističniji način, stvarnost gledaju sa vedrije strane, a problemima pristupaju svesno i sa ciljem da ih efikasno reše.

Projekat bi bio promovisan na Facebook  i Twitter stranici, Google + i na sajtu koji će uskoro biti izrađen. Kreiranje sajta:  www.optimisticniklub.com biće glavni cilj ovog projekta. Na sajtu će se naći sve što je potrebno jednoj mladoj (i starijoj naravno) osobi da upotpuni svoje vreme na internetu, nauči nešto novo ili pročita nešto zanimljivo.

Delimo zanimljive priče, slike, citate, pesme, preporuke... i što je najbitnije, delimo osmehe! :) 

Magarac u bunaru

Koliko puta ste se našli zarobljeni u nekoj situaciji iz koje ste mislili da ne postoji izlaz? Kako ste se tada osećali, o čemu ste razmišljali? Da li ste imali nade i veru da će te uspedi da izađete iz tog problema i beznađa?

Život je jednostavno takav da ne možemo izbeći loše stvari, probleme i ćorsokake. Niko nije imun od svega što je loše. Dešavaju nam se i dobre i loše stvari u životu. To je normalno. Ali, često kada nam se dese neke nepredviđene i loše stvari, kada nam se čini da nećemo uspeti da pobegnemo, spasemo se i vratimo u normalan život, ipak, pojavi se nešto u nama što nam da onaj zračak nade i kada nam se u glavi pojavi ideja, put kojim treba da se krećemo da bi se izbavili. Meni se dešavalo, X-Y puta, da  pomislim: "Ok tu je kraj, što je bilo bilo je, dižem ruke." Ali baš u tim poslednjim trenucima, javljalo se u meni nešto,  nešto što me je nateralo da se racionalno i emotivno uzdignem iznad problema i rešim ga u moju korist. 

Priča koja sledi, kratka je i poučna, i govori o svim gore postavljenim pitanjima i odgovorima koje sam napisao. Priča je pravi prikaz većine situacija u kojima se možemo naći. 

Prosto je zadivljujuće šta sve možemo da naučimo od životinja. Pročitajte i zašto.

Magarac u bunaru.

Jednoga dana  magarac je upao u bunar. Životinja je satima zapomagala (plakala) sažaljivo, a farmer, čiji je magarac bio, pokušavao je da smisli šta da uradi. Konačno je odlučio. Životinja je bila stara, a bunar je trebalo da bude zarpan ionako, te mu se ne isplati da izvlači magarca.

Pozvao je sve svoje susede da dodju i  pomognu mu. Svi su zgrabili lopate i počeli su da bacaju prljavštinu i đubre u bunar. 

Sve ostale životinje na farmi osetile su da se nešto čudno dešava i bile su uzbuđene, zato što je magarac bio njihov dobar prijatelj. Ali, one su otkrile da ne mogu ništa da učine kako bi mu pomogle.

Na početku, magarac je shvatio šta se dešava i počeo je očajnički da njače (bukvalno, kao da plače). Nedugo zatim, na zaprepašćenje svih, on se smirio. 

Posle nekoliko bačenih lopata u bunar, farmer je napokon pogledao u bunar i bio je iznenađen onim što je video. Sa svakom bačenom lopatom đubreta koje je palo na njegova leđa, magarac je uradio nešto zadivljujuće. Istresao bi sa leđa to što je palo na njega i stajao je nogama na to.

Dok su susedi i farmer nastavili da bacaju otpad i zemlju na životinju, magarac bi sve to otresao sa sebe i nastavio da se penje po toj gomili otpada i zemlje. Korak po korak, uspeo je da se popne gotovo do ivice bunara i svi su bili oduševljeni kada je magarac uspeo da iskoči iz bunara.

~ priča nepoznazog autora.

Život će na tebe istresati razne prvljavštine, različite vrste smeća. Trik je kako da izađeš iz bunara i otreseš sa sebe prljavštinu i popneš se korak više. Svaka naša nesreća jeste odskočna daska. Možemo izaći iz najdubljeg bunara, a da nas niko ne zaustavi. Bitno je da nikad ne odustajemo! Otresite smeće i prljavštinu sa sebe i napravite korak više.

Zapamtite 5 jednostavnih pravila za sreću:

1. Oslobodite svoje srce od mržnje 

2. Oslobodite svoj um od briga

3. Živite jednostavno

4. Uvek dajte više

5. Očekujte manje

Milan Trpković

Pesak i kamen

Proživljavamo najhladnije dane u poslednjih 20 godina. Uglavnom, većina nas je sada kod kuće, u toplom, sa šolicom kafe ili čaja, uz knjigu ili internet i tako provodimo vreme, bežeći od hladnoće. Često u tim trenucima, setimo se prijatelja, želimo da se čujemo sa njima i porazgovaramo, ne bi li nam vreme brže i lakše prošlo. I uvek svaki iskreni razgovor sa prijateljima, pomaže nam da ostanemo opušteniji, zadovoljniji i spokojniji, u ovim hladnim i sumornim danima. Pričajući danas sa mojim dragim kolegom i drugom, setio sam se priče o odnosu dva prijatelja. Podeliću priču sa vama (mada, iskreno mislim da je većina vas već imala prilike da pročita ovu priču).

Ovo je priča o dvojici prijatelja koji su se šetali zajedno u pustinji. Odjednom,  u toku šetnje su počeli da se raspravljaju , i jedan od prijatelja je udario drugog. 

Udareni prijatelj se osetio povređen, ali bez reči napisao je na pesku ..."Danas sam dobio udarac od mog najboljeg prijatelja."

Produžili su tako sve dok nisu našli jednu oazu, gde su odlučili da se okupaju. Onaj što je dobio udarac zamalo što se nije udavio kupajući se, ali život mu je spasio onaj drugi. Kada je došao sebi, taj što se zamalo nije udavio , izgravirao je na jednom kamenu: "Danas mi je nabolji prijatelj spasio život."

Prijatelj koje je udario svog najboljeg prijatelja, pitao ga je: "Nakon što sam te povredio ti si napisao na pesku, a sad graviraš na kamen, zašto?"

Prijatelj mu je odgovorio: "Kad neko napravi nešto loše, to treba da zapišemo na pesku da bi to vetar izbrisao, a kada neko uradi nešto dobro, to treba da izgraviramo na kamenu, da ništa ne može da ga izbriše."

~ priča nepoznatog autora.

Saznajte kako da napišete vaš bol ili ljutnju u pesak ( ili možda bolje su ovom trenutku reći : u sneg, jer će se sneg jednoga dana otopiti i loše stvari će biti izbrisane) i kako da ispišete dobre stvari na kamen. Naučite da "rane" zapisujete u snegu, a "sreću" na kamenu.

Kaže se da je potrebno par minuta da pronadjemo neku specijalnu osobu, jedan sat da počnemo da je cenimo, jedan dan da je zavolimo, ali onda ceo život da je zaboravimo. Nemojte da zaboravite svoje prijatelje i osobe do kojih vam je stalo. Pozovite ih upravo sada, popričajte, uživajte u  priči sa njima i zajedno se prisetite svih onih stvari i događaja koji vas čine srećnim i koje ste zajedno ugravirali na kamen. Ostanite u kontaktu...izmamite nekome osmeh na lice. Sa prijateljima i dragim osobama je uvek toplije oko srca, i tako je mnogo lakše prebroditi ove teške, hladne i depresivne dane.

Do not value the things you have in your life, but value who you have in your life! 

Milan Trpković