Sledi priča o četiri žene, za koje smo svi mi vezani i sa kojima smo "oženjeni", bez obzira da li smo muškog ili ženskog pola. U život nam se usele ove četiri žene, stalno su oko nas. Nekada smo njih svesni, a ponekad i nismo. Sa njima živimo, putem njih upoznajemo druge ljude i svet oko sebe, i što je najbitnije, putem njih upoznajemo sebe. Mene je ova priča inspirisala, a njena pouka na kraju me je naterala da počnem više da razmišljam o "prvoj" ženi. Pročitajte i zašto.
Jednom, živeo je kralj koji je imao četiri žene. Četvrtu ženu je najviše voleo, kitio draguljima i gostio najboljom hranom. Davao joj je samo najbolje.
Voleo je i treću ženu i uvek ju je pokazivao u susednim kraljevstvima. Ipak – bojao se, da će ga jednoga dana napustiti i otići s drugim.
Voleo je i drugu ženu. Bila je njegova poverenica, uvek ljubazna, pozorna i strpljiva. Uvek, kada se susreo sa poteškoćama, mogao joj je verovati i ona mu je pomogla da prebrodi teška vremena.
Prva žena bila je verna pratilja i puno je doprinela blagostanju njegove kraljevine. Ali prvu ženu nije voleo. Iako ga je ona istinski volela, on se na nju nije obazirao.
Jednoga dana kralj se razboleo, osetio je da se bliži njegov kraj.
Razmišljao je o svom raskošnom životu i zaprepašteno zaključio: “Imam četiri žene, ali kad budem umirao, ostaću potpuno sam.”
Pitao je četvrtu ženu: “Najviše sam te voleo, poklanjao ti najbolje haljine i davao svu pažnju. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”
“Nikako!” odgovorila je četvrta žena i otišla bez reči. Njen odgovor je kao mač sasekao njegovo srce.
Tužni kralj tada pita treću ženu: “Celi život sam te voleo. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”
“Ne”, odgovorila je treća žena. “Život je prelep. Kad umreš, ponovo ću se udati.”
Onda je pitao drugu ženu: “Uvek sam se obraćao tebi i uvek si mi pomagala. Kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”
“Žao mi je, ali ovoga puta ne mogu ti pomoći,” rekla je druga žena. “Spremna sam da te sahranim.” Njen odgovor pogodio je kralja kao strela.
Nakon toga čuo je glas: ”Ići ću s tobom i pratit ću te, gde god budeš pošao.”
Kralj se okrene i pred sobom je ugledao svoju prvu ženu. Bila je mršava i zapuštena. “Kada sam imao priliku, trebao sam se više brinuti o tebi”, s mnogo očaja reče kralj.
Istina, u životu svi imamo četiri žene.
Naša četvrta žena je naše telo. Bez obzira na to, koliko napora ulažemo u negu i skrb za tijelo, ono će nas napustiti kada umremo.
Naša treća žena su posed, položaj i bogatstvo. Kad umremo, naslede ih drugi.
Naša druga žena su porodica i prijatelji. Bez obzira na to, koliko su nas voleli, ostaće s nama samo do groba.
I naša prva žena je naša duša. Mnogo puta je zapostavljena zbog težnje zbog sticanja bogatstva, moći i užitaka. Ipak je duša jedina, koja će nas pratiti, gde god budemo otišli.
Neguj dušu, ojačaj i čuvaj je sada, jer je jedina, koja će te pratiti do kraja!
Kada te svet gurne na kolena … to je odličan položaj za molitvu.
~ od nepoznatog autora, a sa vama podelio Milan Trpković
Нема коментара:
Постави коментар