Zapažanja iz biblioteke

                              

        Volim da čitam knjige i odlazak u knjižaru ili biblioteku za mene predstavlja posebno zadovoljstvo. Iako su neki pomislili da sam "knjiški moljac", zapravo sam samo jedna, sasvim obična osoba koja voli da svoje vreme kvalitetno troši čitajući knjige. Vreme provedeno u biblioteci me takođe navodi da analiziram ljude koji dolaze po knjige, kao i njihovo ponašanje prilikom čitanja ili čekanja. 

Ovo su neka od mojih zapažanja:

• Sve više ljudi dolazi u biblioteku sa uključenim mobilnim telefonima i bez pardona obavljaju razgovore dok čekaju knjige ili samostalno traže u fondu. To ne bi bio problem kada bi se to obavljalo diskreno, bez mnogo buke i skretanja pažnje. Možda su to oni isti pojedinci kojima mobilni telefoni zvone na ispitima, u biokopima, pozorištima, itd. 

• Uočio sam da ljudi vole da žvrljaju po knjigama. Crtanje i žvrljanje je često tumačeno kao znak loše koncentracije ("Neko se smorio nad knjigom"). Pojedini bi dotali da je to i znak nekulture. U taj red kritičara spada i moja malenkost. Naime, smatram da je izrazito neprimereno, nekulturno i loše žvrljati po knjigama koje nisu lično vlasništvo. Time što je neko uzeo knjigu na čitanje, i za to plaća (ili ne) članarinu, ne znači da on stiče prava apsolutnog iskorišćavanja te knjige. Tako sam u knjigama  iz biblioteke pronašao brojne crteže, grafite, lične poruke, smernice ili prepravljanja tuđih reči. Zamislite, neko je našao za shodno da menja ili precrtava rečenice autora! Isto tako, nalazio sam i knjige u kojima su pojedini, u fusnotama, dopisivali sopstvena zapažanja o knjizi, piscu ili određenim rečenicama i pasusima. Kao da za to ne postoji blog ili sveska.

Jedno od zapažanja nepoznatog autora na kraju knjige

Nečija lična zapažanja

• Tu je i podvlačenje rečenica koje su ostavile neki utisak, ili su potrebne zarad citiranja. Lično, ako mi se dopadne neka rečenica ili pasus, na jednom posebnom papiru zabeležim stranu gde sam to našao, i kasnije, nakon čitanja knjige, te rečenice ili pasuse zapisujem u posebnu svesku za citate. Nije teško biti fin, a i ono što je neko podvukao, ne mora da znači da će se i nekom drugom, koji bude čitao tu knjigu, takođe dopasti.

• Koliko ljudi vode računa o stanju knjiga koje pozajmljuju?  Sve zavisi od osobe do osobe, tj od slučaja do slučaja. Nažalost, jako veliki broj knjiga ima neka oštećenja ili nedostatke. Mnogima otpadaju listovi ili korice. Kada se to desi, ja obično uzmem selotejp ili lepak i pričvrstim tu stranicu ili koricu. Jednostavno vodim računa o tome da se ta knjiga (zbog lošeg kvaliteta izrade ili nemarnosti) dodatno ne raskopusa. Mnogi vole i da piju kafu ili sokove dok čitaju knjige. Osveženje je uvek dobrodošlo, ali moramo voditi računa da nam se sadržaj iz naših šolja i čaša ne nađe i na papiru. Tako postoji veliki broj knjiga koje su umrljane, prvljave i izmazane. Ko zna gde su ljudi čitali te njige, gde su one bile odlagane i u kakvim uslovima. Knjige prilikom povratka bibliotekari ne proveravaju, tako da onaj ko je na neki način oštetio knjigu, ostaje nekažnjen ili upozoren.

kafica 

                                                

• Zanimljivo mi je i to što sam na pojedim knjigama pronašao njihove cene. Bibliotekari nisu našli za shodno, ili ih je mrzelo da izbrišu cenu knjiga koje su dobili ili kupili. 

Cenovnik 

• Često, zbog neažurnosti elektronskog kataloga, ljudi pomisle da su pronašli neku knjigu u fondu i onda nastaje problem kada im bibliotekari saopšte da je ta knjiga zauzeta. Elektronski sistem i program za evidenciju knjiga mora da bude efikasniji i ažurniji, a sami korisnici biblioteke strpljivi i tolerantniji. Primećuje se napredak i veće razumevanje, ali je potrebno da se još više podigne kvalitet usluge,  kao kultura ponašanja korisnika biblioteke.

• U toku leta kada radi sistem za rashlađivanje ili u toku zime dok radi grejanje, biblioteka ima i raznovrsne posetioce. Naime, veliki broj ljudi dolazi u biblioteku kako bi tu potrošio svoje vreme, ugrejao se ili rashladio. Mnogi od njih tu i doručkuju, ručaju ili večeraju, dok usput "čeprkaju" po knjigama. Uglavnom su to stariji građani ili beskućnici. Ne treba im zameriti, ali ponekad, ovo ume da bude neprijatno.

Mnogi beskućnici u toku zimskog perioda u biblioteci traže spas i mesto za dremku

• Tu su i pozitivne i lepe stvari koje se mogu uočiti u Biblioteci grada Beograda. Evidentno je da sve više ljudi dolazi da uzima knjige, i da je veliki broj mladih ljudi, studenata i srednjoškolaca među članovima. U Biblioteci možete i upoznati neke ljude, zaljubiti se u nekoga, dobiti inspiraciju, preporuku za čitanje ili saznati nešto novo i nesvakidašnje. Možete pronaći brojne knjige koje će vam pomoći da se opustite, uživate i provedete kvalitetno vreme. Isto tako možete pronaći knjige koje će vam pomoći prilikom pisanja seminarskih radova, projekata, eseja, knjiga..U biblioteci možete dosta toga, bitno je imati želje i otići u nju.

Čitajte knjige, jer su one, možda, i poslednji čuvari od dosade i patetike - Milan Trpković