Reket

Bez obzira na neku pogrdnu reč koju su vam uputili ili ste doživeli neki vid psihičkog zlostavljanja, samo zato što niste dobri u nečemu, to ne treba da vas spreči da bude prvi i najbolji!

Da, svi smo šampioni ako sebe vidimo kao takve!

Ovo je priča Stenlija Anikega

Odrastanje je  za mene bilo izazovno. U osnovnoj školi me je učitelj uvek molio da sednem u poslednju klupu zato što je mislio da sam tupoglavac.

Počeo sam da zaboravljam stvari, zaboravio sam stihove i način pisanja. Bio sam predmet šala mojih drugara iz razreda. Osećao sam se usamljenim i potištenim, i nekako  uvek u "bedaku". Mrzeo sam školu, ali moj tata nije želeo da me iz nje ispiše. Stalno mi je govorio da sam ja šampion, samo treba da verujem u to.

Jednoga dana na red je došao test iz pravopisa. Bilo je potrebno spelovati reč "Cognoscenti " (u prevodu: Osoba sa superiornim, uglavnom specijalizovanih znanja ili veoma istančanim ukusom; poznavalac). Kada sam se javio i rekao da znam da spelujem ovu  reč, svi drugi "sjajni učenici" su bili zapanjeni zbog toga što sam se javio. Oni su  zaboravili kako ide pravopis i spelovanje ove reči, jer su proveli svoje slobodno vreme praveći zabavu i šale na moj račun. 

Ustao sam i otišao ispred table i počeo da pišem. 23 para očiju me je posmatralo  i nišanilo kao bacač strelica za pikado.

Moj učitelj je držao svoj štap, spreman da me išiba ako ne budem znao da spelujem reč. Počeo sam da pišem, i uspeo sam da tačno spelujem reč. Postao sam šampion! Nakon toga, predstavljao sam školu i osvojio prvo mesto na pet takmičenja iz pravopisa. 

Srednja škola je takođe prošla sa  dosta izazova. Bio sam visok dečak i nisam bio dobar u nijednom sportu. Ali voleo sam  da pratim i gledam  košarku i tenis na travi.

Jednoga dana sam odlučio da se oprobam u tenisu. Prvi dan sam držao reket u svojim rukama, bio sam ponižen od strane mog protivnika. Osvojio je šest  setova, a da se nije oznojio, dok sam ja bio mokar od znoja, kao da sam trčao maraton. Pored toga, nisam uspeo da napravim i osvojim nijedan poen.

Još uvek mi odzvanjaju tatine  reči  u ušima: "Stenli, ti si šampion, veruj u to."

Verovao sam mom tati i  uspeo sam to da uradim. Od tada nisam bio samo dobar  u tenisu na travi i košarci,  već sam bio odličan i u ostalim sportovima. Čak sam i osvojio dve sportske stipendije za koledž.

Sada sedim i gledam u ovaj stari reket, reket poraza, koji mi je doneo sramotu pre pet godina, a ja ne mogu, a da mu ne kažem: "Reketu, ti si me napravio šampionom kada sam verovao".

Dakle, zapamtite: Jučerašnji neuspeh je hrana i plodno tle za sutrašnji uspeh!