Već duže vreme pokušavam da odgonetnem neke svari koje me prate kroz život. Postavljam sebi bezbroj pitanja i pokušavam da nadjem odgovore. Da li smo svi počeli da životarimo, žaboravivši da treba da živimo? Da li smo postali robovi nekih navika, nekih predrasuda o životu? Zašto ljudi postaju skeptični, uplašeni i totalno demotivisani, dok plove morima pesimizma, na kojima se obala optimizma ne vidi? Postavljam sebi neprekidno ta pitanja. Jednostavno ne mogu da se isključim i da ne mislim na to. Ne mogu da se tek tako prepustim dešavanjima i da mi mozak i duša ostanu na ''of line''. I dok sam danas ispijao popodnevnu kafu, i razmišljao na ovu temu i gore navedena pitanja, naišao sam na jedan zanimljiv tekst, koji mi je pomogao da razumem i razjasnim sebi neke stvari vezane za život. U velikoj meri, tekst me je privukao i zbog naslova u kome se spominje kafa, moje omiljeno piće (posle piva - naravno).
Priča iz teksta glasi ovako:
Grupa alumnista, bivših studenata, visoko rangiranih na društvenoj lestvici, odlučili su da zajedno posete starog profesora sa univerziteta. Razgovor sa profesorom ubrzo se pretvorio u žaljenje na stres na poslu i situaciji u životu generalno.
Nudeći svoje goste kafom, profesor je otišao u kuhinju i vratio se sa velikom posudom kafe i velikim brojem razlčičitih čaša- od porcelana, plastike, stakla, kristala. Neke od njih bile su običnog izgleda, neke skupe, neke izuzezno umetnički odrađene. Zamolio je studente da svako uzme po jednu šolju kafe.
Kada su svi studenti imali šoljicu kafe u ruci, profesor im je rekao: ''Ako ste primetili, sve skupe šolje i one koje su lepe ste prvo uzeli, ostavljajući iza sebe jednostavne i jeftine. Iako je normalno za vas da želite samo najbolje za sebe, to je zapravo izvor vaših problema i stresa. Budite sigurni da sama šolja kafe ne daje kvalitet kafi. U većini slučajeva to šolje su samo skupe i u nekim slučajevima čak i skrivaju ono što pijemo. Ono što ste zapravo želeli je kafa, a ne šolja, ali ste svesno išli da uzmete najbolje šolje...A onda ste počeli da posmatrate šolje jedni kod drugih. Sada zapamtite ovo: Živoj je kafa, a posao, novac i položaj u društvu su šolje. One su samo sredstvo za čuvanje i držanje života. Tip čaše koje imamo ne definiše, niti menja kvalitet života u kojem živimo.''
Ponekad, koncetrišući se samo na šolju, nismo uspeli da uživamo u kafi. Ukus je u kafi, ne u šolji!
Kafa koju sam degustirao dok sam ovo pisao mi je baš prijala, ne samo zbog činjenice da je bila po mom ukusu, već iz bog toga što mi je bilo sasvim sve jedno iz koje šolje sam je pio. Počeo sam drugačije da gledam nekako na kafu, ali pre svega na život. Život treba da bude topao i sladak kao kafa, i da se konzumira sa merakom u društvu najbližih prijatelja i osoba.
Zato uživajte u životu, uživajte u kafi!
Нема коментара:
Постави коментар