Izlečila me je vera

Pitanje vere u neke stvari, ljude, Boga, predmete ili reči koje čujemo je pitanje koje nas svakoga dana okružuje i koje od nas traži odgovore. Isuviše puta smo čuli da je neko odustao od nečega baš zato što više nije imao vere u sebe ili nekog drugog. Vera je snažan pokretač, i isto tako, vera je snažan odgovor na mnoga pitanja i probleme koji nam se postavljaju i nameću u životu.

Podeliću sa vama jednu priču o iskrenoj veri o ozdravljenju i boljem životu.

Jednoga dana, stari deda je otišao kod lekara u bolnicu na pregled. Rešio se na ovaj potez iako ranije nikada nije išao kod lekara. Razlog je bio taj što je osećao jake bolove u grudima već nekoliko dana i počeo je dosta da kašlje i da se oseća iscrpljeno.

Mladi tim lekara  je pregledao dedu i nakon pregleda rezulzata i analiza, ustanovili su da deda boluje od teškog oblika raka na plućima, bolesti koja se teško leči i gotovo je neizlečiva za nekog u njegovim godinama. Ali su se rešili da to deki saopšte na jedan šaljiiv način, zato što su i oni sami verovali da njemu nema spasa, pošto je dosta star.

Deda ih je čekao u ordinaciji. Kada su se se lekari pojavili, deda ih je upitao: "Šta se dešava sa mnom, hoću li ozdraviti? Ima li nekog leka za mene?"

Lekari su mu odgovorili: "Deda, tebe samo ilovača spašava". (misleći na ilovaču na groblju, tj. da će dedu jedino spasiti smrt i sahrana, od tih strašnih bolova i opake bolesti).

Deda im se zahvalio na pregledu i otišao je kući.

Prošlo je nekoliko meseci i u istoj bolnici se pojavio deda, uputivši se kod istih lekara. Kada su ga videli, oni su ostali zaprepašćeni činjenicom, kako je deda uspeo tako dugo da preživi. Kako do sada nije umro?

Upitali su ga: "Deda, šta ste vi radili ovo vreme, uspeli ste da se izlečite?"

Deda im je odgovorio: "Stavljao sam ilovaču na grudi, baš onako kako ste mi vi rekli. Rekli ste mi da mi samo ilovača može pomoći. I eto mene, došao sam da vam se zahvalim na ovom leku i preporuci. Hvala vam!"

Deda je uspeo da se izleči običnom ilovačom, zemljom koja nema gotovo nikakve mogućnosti da nekoga izleči od teških bolesti. Dedu je zapravo izlečila VERA, vera u to da će mu ta ilovača pomoći.

U koliko stvano verujete u nešto da će vam pomoći, i ako iskreno ubedite sebe da je nešto što radite dobro po vas, onda će vam se to i ostvariti (barem u velikom broju slučaja). Ovo može i da predstavlja placebo efekat, odnosno moć autosugestije, ali o tome u nekom drugom tekstu.

Ono što želim da ukažem jeste da uz jaku veru u sebe i određene stvari, možete da pobedite mnoge neprijatelje, ostvarite prosperitet, ozdravite i budete srećni. Brojni su primeri za ovo iz svakodnevnog života. Sigurno ste i vi čuli neku ovaku priču.

Toplo vam preporučujem da pogledate ovaj dokumetarac koji govori o tome kako se čovek može sam izlečiti. Izlečiti verom. Izdvojite malo svoga vremena i uživajte u ovom filmu, jer je jako poučan.

Vaš,

Milan Trpković 

SVE ŠTO TREBA DA ZNAM, NAUČIO SAM JOŠ U VRTIĆU ~ ROBERT FULGAM

Sve što treba da znam, o tome kako treba živeti, šta raditi i kakav biti, naučio sam još u vrtiću. Mudrost me nije čekala na vrhu planine, na kraju dugog uspona školovanja, nego se krila u pesku dečijeg igrališta.

A evo šta sam tamo naučio:

- Sve podeli s drugima.

- Igraj pošteno.

- Ne tuci ljude.

- Svaku stvar vrati, tamo gde si je našao.

- Počisti za sobom.

- Ne uzimaj ono što nije tvoje.

- Kada nekoga povrediš, izvini mu se.

- Peri ruke pre jela.

- Pusti vodu u toaletu.

- Topli keks i hladno mleko su zdravi.

- Živi uravnoteženo: malo uči, malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pevaj i pleši, igraj se i radi – svaki dan, od svega po malo.

- Svakog poslepodneva, odspavaj.

- Kad izađeš u svet, budi oprezan u saobraćaju, drži se za ruke i ne udaljavaj od svog druga.

- Ne zaboravi da čudo postoji. Seti se one semenke u plastičnoj čašici: koren je krenuo u dubinu, stabiljka u visinu, niko ne zna zašto i kako, ali tako je sa svima nama.

- Zlatne ribice, hrčci, beli miševi, čak i semenke iz plastične čašice – jednom moraju da umru. I mi ćemo.

A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reči, koju smo naučili – najveće i najvažnije od svih reči – VIDI.

Sve što je potrebno znati, sadržano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav život.

Uzmite bilo koje od navedenih pravila, dodajte mu teške, odrasle i zvučne reči i primenite na život svoje porodice, posao, državnu politiku, svet u kome živimo – i videćete da će pravilo ostati jasno, tačno i čvrsto. Zamislite, koliko bi bolji bio naš svet, kada bi smo svi – čitav svet – oko tri popodne, pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve države pridržavale pravila da svaku stvar vrate tamo, gde su je našle i da počiste nered za sobom.

Kao što je istina, ma koliko smo već odrasli, da je kad izađemo u svet, najbolje držati se za ruke i ne udaljavati se od svog druga.

ROBERT FULGAM

Preporučujem istoimenu knjigu u izdanju Alnaria ili Mono&Manjana :)

Milan Trpković

Ne odustaj!

Koliko puta ste odustali od nečega ili nekoga? Jednom ili bezbroj puta, odgvori su razni. Gotovo svako od nas se susreo sa tom dilemom, da li da nastavimo dalje ili da odustenemo. Retko ko je bio pošteđen izazova ove dileme. 

U najvećem broju slučajeva, odustajali smo zato što smo se upoređivali sa nekim ili nečim, bilo da je to nama poznato ili ne. Često čujem: ma odustajem, ne vredi se više boriti, ja to ne znam, ne umem, ne mogu, on/ona je bolji/la od mene itd.. Često odustajemo, predajemo se, plačemo, posustajemo, postajemo depresivni. Zašto? Samo zato što nam se u datom trenutku čini da ne postoji izlaz za našu situaciju, i da je svima oko nas idealno, a da smo samo mi u raljama života.  Mnogo puta odustajemo i pretajemo sa nečim, ali isto tako, mnogo puta se nepotrebno upoređujemo sa ostalim ljudima i njihovim životima. Bitno je da se ne upoređujemo sa drugim ljudima jer nemamo pojma kako je njima. I ono što je zapravo najbitnije, a tema je ovog teksta, to je da ne smemo i ne trebamo tako lako da odustajemo od nekih stvari i našeg životnog puta. Tu su brojni primeri koji nam mogu to pokazati. Stalno nam pričaju kako treba da učimo na svojim i tuđim greškama, ali nikada ne kažu kako treba da učimo i na tudjim i svojim uspesima. 

Zato čitajte o tuđim uspesima, i prisetite se svojih. 

Život piše priče i  zato želim da sa vama podelim podelim jednu: 

Jednoga dana sam  rešio da odustanem od svega...

Dao sam otkaz na poslu, odustao sam od veze, odustao sam od duhovnosti i društva, čak sam i planirao da odustanem od života..da podignem ruku na sebe.

Otišao sam do obližnje šume, da napravim poslednju šetnju u životu i iskoristim vreme da se obratim Bogu.

"Bože", rekao sam, "možeš li mi dati makar jedan razlog da ne odustanem od svega?"

Njegov odgovor me je izndenadio..

"Pogledaj oko sebe", rekao mi je,  " da li vidiš paprat i bambus?"

"Da", odgovorio sam..

Bog je počeo da mi odgovara: "Kada sam zasadio paprat i bambus, preuzeo sam i brigu o njima. Podario sam im svetlost i vodu, kako bi mogli da rastu. 

Paprat je brzo izrasla iz zemlje. Njeno prelepo zeleno lišće i stabla, prekrivali su čitavu površinu. Ali ništa nije niklo iz semena bambusa, njega nije bilo. Ipak, rešio sam da ne odustanem od njega.

Naredne godine, paprat je još više rasla i bilo je izobilje paprati. Od bambusa nije bilo ničega, nije nikao iz semena. Ponovo, nisam odustao od njega.

Isto tako je bilo i u trećoj i u četvrtoj godini. Paprati je bilo svuda, a bambusa nigde. Ali i dalje nisam odustajao od njega.

Onda  u petoj godini, malo stablo je izniklo iz zemlje, i u odnosu na paprat izgledalo je malo i beznačajno. Ali, posle samo 6 meseci, bambus je porastao do 15 m visine.

On je proveo 5 godina čekajući da nikne iz semena.

Njegovi koreni sada su jaki i daju mu snage i sve ono što mu je potrebno da preživi. Ne bih dao nekoj mojoj kreaciji izazov koji ne bi mogla da podnese." Reče Bog..

Onda mi je rekao: "Da li znaš, dete moje, da je sve te godine, zapravo, bambus puštao korenje, da bi postao snažan. Zato je tek u petoj godini počeo da niče iz zemlje."

"Nisam odustao od bambusa, i isto tako neću odustati od tebe."

"Nemoj da porediš sebe sa drugima", rekao je. "Bambus je imao drugačiji put i namenu od paprati,  a ipak zajedno čine da šuma izgleda lepo."

"Tvoje vreme će doći", Bog mi je rekao. "Ti ćeš se ponovo podići visoko."

"Koliko visoko treba da izrastem?", upitao sam.

"Koliko je visoko izrastao bambus?", on me je upitao za uzvrat.

"Onoliko visoko koliko može", odgovorio sam.

"Da", odgovorio mi je. "Imaćeš slavu tako što ćeš iznići i porasti onoliko koliko možeš."

Napustio sam šumu i napisao ovu kratku priču. Sada znam da Bog nikada neće odustati od mene, ali je isto tako bitno da i ja ne odustanem od sebe.

~ by  Lebitso TR Mtshali ( India 2010)

Nikada ne žalite za danima u vašem životu jer dobri dani su ti koji vam daruju sreću, a loši dani ti koji vam daruju iskustva. Oba su od suštinskog značaja za život.

Zato..NASTAVITE DALJE!

Milan Trpković

Reket

Bez obzira na neku pogrdnu reč koju su vam uputili ili ste doživeli neki vid psihičkog zlostavljanja, samo zato što niste dobri u nečemu, to ne treba da vas spreči da bude prvi i najbolji!

Da, svi smo šampioni ako sebe vidimo kao takve!

Ovo je priča Stenlija Anikega

Odrastanje je  za mene bilo izazovno. U osnovnoj školi me je učitelj uvek molio da sednem u poslednju klupu zato što je mislio da sam tupoglavac.

Počeo sam da zaboravljam stvari, zaboravio sam stihove i način pisanja. Bio sam predmet šala mojih drugara iz razreda. Osećao sam se usamljenim i potištenim, i nekako  uvek u "bedaku". Mrzeo sam školu, ali moj tata nije želeo da me iz nje ispiše. Stalno mi je govorio da sam ja šampion, samo treba da verujem u to.

Jednoga dana na red je došao test iz pravopisa. Bilo je potrebno spelovati reč "Cognoscenti " (u prevodu: Osoba sa superiornim, uglavnom specijalizovanih znanja ili veoma istančanim ukusom; poznavalac). Kada sam se javio i rekao da znam da spelujem ovu  reč, svi drugi "sjajni učenici" su bili zapanjeni zbog toga što sam se javio. Oni su  zaboravili kako ide pravopis i spelovanje ove reči, jer su proveli svoje slobodno vreme praveći zabavu i šale na moj račun. 

Ustao sam i otišao ispred table i počeo da pišem. 23 para očiju me je posmatralo  i nišanilo kao bacač strelica za pikado.

Moj učitelj je držao svoj štap, spreman da me išiba ako ne budem znao da spelujem reč. Počeo sam da pišem, i uspeo sam da tačno spelujem reč. Postao sam šampion! Nakon toga, predstavljao sam školu i osvojio prvo mesto na pet takmičenja iz pravopisa. 

Srednja škola je takođe prošla sa  dosta izazova. Bio sam visok dečak i nisam bio dobar u nijednom sportu. Ali voleo sam  da pratim i gledam  košarku i tenis na travi.

Jednoga dana sam odlučio da se oprobam u tenisu. Prvi dan sam držao reket u svojim rukama, bio sam ponižen od strane mog protivnika. Osvojio je šest  setova, a da se nije oznojio, dok sam ja bio mokar od znoja, kao da sam trčao maraton. Pored toga, nisam uspeo da napravim i osvojim nijedan poen.

Još uvek mi odzvanjaju tatine  reči  u ušima: "Stenli, ti si šampion, veruj u to."

Verovao sam mom tati i  uspeo sam to da uradim. Od tada nisam bio samo dobar  u tenisu na travi i košarci,  već sam bio odličan i u ostalim sportovima. Čak sam i osvojio dve sportske stipendije za koledž.

Sada sedim i gledam u ovaj stari reket, reket poraza, koji mi je doneo sramotu pre pet godina, a ja ne mogu, a da mu ne kažem: "Reketu, ti si me napravio šampionom kada sam verovao".

Dakle, zapamtite: Jučerašnji neuspeh je hrana i plodno tle za sutrašnji uspeh!

Drage moje, srećan vam 8.mart!

Drage moje,

neobično mi je drago što Vas poznajem, što ste mi drugarice, prijateljice, sestre, koleginice...Još neobičnije mi je to što Vas sve na neki način volim i cenim, a Bogu zahvaljujem što postojite i što vas poznajem.

Negde sam pročitao kako je nastala žena. Kaže se da je žena nastala od muskog rebra, ne od pete, da bi bila gažena, niti od glave, da bi bila superiorna, već sa strane da bi bila jednaka, ispod ruke da bi bila zastićena i pokraj srca da bi bila voljena... Izgubiti jedno rebro, i nije tako bolno i strašno u poređenju sa onim što za uzvrat dobijamo. Zato mi muškarci smo tu da Vas štitimo, volimo i pazimo, jer vi ste deo nas.

Najdraže moje, želim da Vam se zahvalim za sve I da vam čestitam Vaš dan, dan žena.

Mnogi će Vam poželeti brdo lepih stvari, ali će se malo njih potruditi da to ostvari. Ja Vam želim samo onoliko, koliko je potrebno da dudete srećne.

Uživajte danas i budite srećne uvek !

Vaš,

Milan Trpković

Četiri žene

Sledi priča o četiri žene, za koje smo svi mi vezani i sa kojima smo "oženjeni", bez obzira da li smo muškog ili ženskog pola. U život nam se usele ove četiri žene, stalno su oko nas. Nekada smo njih svesni, a ponekad i nismo. Sa njima živimo,  putem njih upoznajemo druge ljude i svet oko sebe, i što je najbitnije, putem njih upoznajemo sebe. Mene je ova priča inspirisala, a njena pouka na kraju me je naterala da počnem više da razmišljam o "prvoj"  ženi. Pročitajte i zašto.

                       

Jednom, živeo je kralj  koji je imao četiri žene. Četvrtu ženu je najviše voleo, kitio draguljima i gostio najboljom hranom. Davao joj je samo najbolje.

Voleo je i treću ženu i uvek ju je pokazivao u susednim kraljevstvima. Ipak – bojao se, da će ga jednoga dana napustiti i otići s drugim.

Voleo je i drugu ženu. Bila je njegova poverenica, uvek ljubazna, pozorna i strpljiva. Uvek, kada se susreo sa poteškoćama, mogao joj je verovati i ona mu je pomogla da  prebrodi teška vremena.

Prva žena bila je verna pratilja i puno je doprinela blagostanju njegove kraljevine. Ali prvu ženu nije voleo. Iako ga je ona istinski volela, on se na nju nije obazirao.

Jednoga dana kralj se razboleo, osetio je  da se bliži njegov kraj.

Razmišljao je o svom raskošnom životu i zaprepašteno zaključio: “Imam četiri žene, ali kad budem umirao, ostaću potpuno sam.”

Pitao je četvrtu ženu: “Najviše sam te voleo, poklanjao ti najbolje haljine i davao svu pažnju. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Nikako!” odgovorila je četvrta žena i otišla bez reči. Njen odgovor je kao mač sasekao njegovo srce.

Tužni kralj tada  pita treću ženu: “Celi život sam te voleo. Sada, kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Ne”, odgovorila je treća žena. “Život je prelep. Kad umreš, ponovo ću se udati.”

Onda je pitao drugu ženu: “Uvek sam se obraćao tebi i uvek si mi pomagala. Kada umirem, hoćeš li poći sa mnom i praviti mi društvo?”

“Žao mi je, ali ovoga puta ne mogu ti pomoći,” rekla je druga žena. “Spremna sam da te sahranim.” Njen odgovor pogodio je kralja kao strela.

Nakon toga čuo je glas: ”Ići ću s tobom i pratit ću te, gde god budeš pošao.”

Kralj se okrene i pred sobom je ugledao svoju prvu ženu. Bila je mršava i zapuštena. “Kada sam imao priliku, trebao sam se više brinuti o tebi”, s mnogo očaja reče kralj.

Istina, u životu svi imamo četiri žene.

Naša četvrta žena je naše telo. Bez obzira na to, koliko napora ulažemo u negu i skrb za tijelo, ono će nas napustiti kada umremo.

Naša treća žena su posed, položaj i bogatstvo. Kad umremo, naslede ih drugi.

Naša druga žena su porodica i prijatelji. Bez obzira na to, koliko su nas voleli, ostaće s nama samo do groba.

I naša prva žena je naša duša. Mnogo puta je zapostavljena zbog težnje zbog sticanja bogatstva, moći i užitaka. Ipak je duša jedina, koja će nas pratiti, gde god budemo otišli.

Neguj dušu, ojačaj i čuvaj je sada, jer je jedina, koja će te pratiti do kraja!

Kada te svet gurne na kolena … to je odličan položaj za molitvu.

~ od nepoznatog autora, a sa vama podelio Milan Trpković

Vi ste divni!

Poznati pevač je ugovorio nastup u jednom gradu. Prodaja karata je išla odlično. Noć pred koncert sve karte su bile rasprodate.

Osećaj isčekivanja i uzbuđenja bio je u vazdhu, publika je sa nestrpljenjjem čekala da koncert počne. U jednom trenutku, na binu je izašao menadžer koncerta i rekao: "Dame i gospodo, hvala vam što se došli u ovolikom broju. Morav vam reći da zbog bolesti, pevač zbog koga ste ovde, ne može da dodje i održi koncert. Međutim, mi smo pronašli odgovarajuću zamenu, i nadamo se da će te uživati u ovom koncertu.."

Publika je bila strašno razočarana i nije ni htela da čuje ime izvođača koji je doveden kao zamena. Unutrašnjost koncertne sale pretvorila se u haos, i sa svih strana dopirali su izlivi frustracije i nezadovoljstva.

Interpretator i zamena poznatog pevača, dao je sve od sebe i pevao je koliko god je  bolje mogao. Kada je završio, nije bilo nikakvog zvuka, bila je neprijatna tišina. Niko nije aplaudirao.

Odjednom, sa balkona, mali dečak je ustao i glasno  uzviknuo: "Tata, mislim da si  bio divan!"

Istog trenutka, gomila ljudi jepočela gromoglasno da aplaudira.

Ulepšajte nekome dan. Recite ljudima da mislite da su divni!